bojana nedeljkovic-bo

Isla sam I ja jednom u osnovnu skolu i imala jednu razrednu. Predavala je engleski i pravila se da je dama. To su one kvazi dame sto namerno izgovaraju čurka umesto ćurka, misleci da je to nekako prefinjeno. E, ta razredna je imala čerku. Nimalo simpaticnija od nje. Svi smo je znali, dolazila je do skole uvek sa nekim novim frajerom i pretstavljala se kao Jankovickina cerka. Odjednom se pojavi neko dete od 5-6 godina. Ko je, sta je, cija je? Kaze nama razredna da je to njena druga cerka koju je dobila pod stare dane.
Deca, ko deca, odmah se raspitasmo kod starijih generacija, kad je to Jankovicka bila na trudnickom. Ustanovimo da nije od onomad. 34 mala Serlok Holmsa dodju do prave istine. Njena starija cerka je nekim cudom zatrudnela mlada, (cuj cudom),a pritom jos vecim cudom nije znala ko je otac, a nekako bi ipak da rodi. Proslo to sve vec po redu,mucnine, bol u grudima…i eto 3.75 grama, 52 centimetra, devojcica. Nije proslo mnogo kad se cerka zaljubi i to u nekog perspektivnog mladica. Vreme ce pokazati i on u nju. A, znate kakva su vremena: ko ce da ozeni zenu sa detetom?! To odmah jasno govori, da ne ulazi nevina u brak, a njegovi bi mozda zamerili. Dosetljiva bila moja razredna, pa smisli da od sad pa do kraja zivota to bude njena druga cerka, a prvu da uda! Posestrise se njih dve tek tako. Tasta hvalila buduceg zeta na sve strane. Sve smo na engleskom ponavljali: fin mladic, pametan, mozda jednog dana postane predsednik drzave. Iz ove perspektive, ne daj Boze da on postane i predsednik mog kucnog saveta, a kamoli moje zemlje.
Godina za godinom, nije postao predsednik, ali ga ima na televiziji. Kune se u postenje i porodicu. Lazi u njegovoj familiji ne zive. Urla da nema boljeg oca, muza, zeta od njega. A ocuha? Vi ste gospodine Vučic i očuh!
Ziveli su srecno do kraja zivota.

p.s. forma bajke sa pocetkom : BILA JEDNOM JEDNA... i krajem ZIVELU SU SRECNO ,je namerna, da bi se izbegla tuzba! Ko zna, mora na sve da se misli. Oni tuze koga stignu...

Kako to vec ide: posao, fakultet, treninzi, Muz, kuca…
Izgleda otprilike ovako: zvoni sat pre 8, ispijanje prve kafe i onda krece masina.
Posao do 4, trk u nabavku, saobracajni spic do kuce. Izlazis iz kola sa gomilom kesa i sve to do treceg sprata bez lifta. Ljubis zmua na vratima i predajes mu lovinu. Mehanicko skidanje sminke, bacanje stikli, presvlacenje… Kuvanje. Joj, sta danas??
Spagete ce na nos da nam izadju, (bolonjeze, sos sa 4 sira, sa tunjevinom I belim vinom…) a piletinu smo jeli u svim kombinacijama (pohovana, pecena , u sosu sa pecurkama, u pilavu…)!
Da nesto eksperimentisem?
“Nemoj danas, molim te, uginucu od gladi, sve mi se manta pred ocima” -oglasava se iz druge sobe.
Onda neko kaze, da moze da se izvede, da se udajom nista ne promeni!!
Musaka, moj danasnji, konacan odgovor. Dobicu na vremenu-dok bude u rerni, stici cu i ves da prostrem!
Uspela: jelo je u rerni, ves se susi, on za kompjuterom, a ja jos SAMO salatu da napravim i postavim sto. 15 minuta mira-rucak. Vrti mi se u glavi od cigare koliko dugo nisam stigla ni da zapalim. Svako normalan bi sad malo odmorio, ali ne, na redu je pranje sudova. AU, vec je 18h! Gde mi je torba za trening? Naglas pakujem stvari da nesto ne zaboravim: patike, carape, trenerka…Idem na ultra tezak kondicioni trening da malo odahnem. Ziveo Jazzersize!! U jednoj ruci ranac, u drugoj djubre-sad je lakse, nizbrdo sa treceg bez lifta.
“E, maco,jel te ne mrzi da mi usput kupis kapi za nos? Hoces svratiti do video kluba? Kupi nam neki picu u povratku. A,da, sipaj benzin. Stigao mi je racun za telefon, pa imas onu posticu na cosku.”
E ,super, dragi, taman sam imala 7 minuta praznog hoda, pa bas lepo sto si mi organizovao nesto.Opet poljubac na vratima. Jasno je, do Francuske ulice gde treniram , stajem zilion puta-vise i ne gasim 4 migavca.
21:00 Cetvoronoske se penjem. Tusiram u polu snu. Nema nista od feniranja- vezacu rep sutra za posao. Poslednjim atomima snage peglam kosulju za ujutru.
Ja sam najbolja zena na svetu, pica je nikad bolja, telefon mu nisu iskljucili, benzina ima… izabrala sam fantastican film, ali posle prve scene tonem. Laku noc

DAJEM OTKAZ
Od danas :
-kese ostavljam u kolima;
-ako sudovi nisu oprani nema nista od rucka;
-ne postavljam sto;
-predajem clansku kartu video kluba;
-ne placam racune;
-iznajmljujem zenu da kompletno sredi kucu jednom nedeljno;
-idem kod frizera na feniranje
-kupujem kosulje koje se ne peglaju.

Dok se nije pojavio E4, imala sam “male” probleme dolaska na posao kolima. Ili bih bila glavni glumac filma “Odnosenje Zike pauka” ili bi dan kostao 1450 dinara(kazna za parkiranje) ,bez cigara,dorucka,kafe…
Uporno mi jedan mladic, koji kucka kazne, objasnjava da imam pravo da ostanem 3 sata u zelenoj zoni. Pokusala sam to da objasnim mom sefu,ali on ne odustaje od zakonskih 8. I nisam nasla resenje!
Zna li neko, kako je moguce da covek koji nije prijavljen u centru grada, pa nema mogucnost mesecne kupovine karte za parkiranje, dodje na posao sopstevnim prevozom, odradi zakonskih 8 sati i prodje bez novcanih posledica?
Ovo lici na ona pitanja iz matematike kad 3 kokoske snesu za jedan dan 7 jaja, a treba da izracunas koliko ce 17286 kokosaka da snese za godinu dana??
Slegnes ramenima pred uciteljicom I uz treptaj izgovoris: “Ko zna…”
I tako me naterase da koristim ili taxi ili GSP!
Probala I jedno I drugo.
Taxi nece kroz centar-guzva je, nego okolo dok ne zaboravis gde si uopste I krenuo.
Trola-verujem da u recniku pise: “Trolejbus je prevozno sredstvo, koje je osvojilo 1. mesto u broju kvarova. Ova cudna vrsta se krece u konvojima I nemojte se iznenaditi ako ih vidite sve kako stoje odjednom u koloni. Dok se prva ne popravi sve ostale koje pristizu ce se zaustavljati iz solidarnosti. Najbrojnije su u ulici Dimitrija Tucovica I Kneza Milosa. Nemaju standardnu boju, ali se najcesce nalaze u prljavo crvenom obliku.”
UF, nikad vise.

Tramvaj-“Ovaj primerak se ne kvari cesto kao ostali predstavnici vrste GSP vozila (videti pod T ,Trola). Amplituda kretanja u sirinu mu je izuzetno velika, slicno trajektu.Moze da sa savije I do jednog metra. Sine po kojima se krece nikako ne obnavljati 50 godina. Naucno je dokazano da gospodin Marfi (ne Edi), direktno odredjuje red voznje. Moze se desiti da cekate broj 5, a da za to vreme prodju cetiri 10-ke, dvanaest 7-ica, devet 6-ica…”
UF, nikad vise.



Pre nego sto sam odlucila da ustajem u cik zore, pa lagano pesaka, pojavi se E4. To je novo otkrice grada Beograda!
Mini Bus. Lep. Beli, sa pravim svetlecim slovima i brojevima. Pise na njemu I kuda sve prolazi. Platis 60 dindzi i za to dobijes:
-svoje sediste (lepo tapacirano);
-klimu (pravu, leti hladi, a zimi greje);
-novine po izboru;
-vozac ti kaze Dobar dan I Dovidjenja;
-mapu sa trasom i tacnu satnicu polazaka.

Stigoh na posao jutros ispeglana, kakva sam i posla. MILINA

Za ovo me je inspirisao jedan blog na B92 o belom yugu.
Posedujem isti.
Secam se oglasa: Beli yugo, ’91, garaziran, ocuvan, radjen za Americko trziste, registrovan, nikad bolji, sjajan, dodjite odmah po automobil vasih snova, fantastican…I sve to sto nas je era marketinga naucila.
Poverujem ja, sta cu, lepo pise?!
Prvo vreme je samo stajao ispred zgrade tako ocuvan.
Onda mi je dosadilo da pricam kako sam kupila svoja prva kola, a da se idalje svercujem u busu. Citave sate sam posvecivala raznim strategijama kojim ulicama da idem da stignem od tacke A do tacke B.
Grafikoni, mape,bacanje mrvica zbog lakseg povrtaka itd.
Konacno jednog jutra pobedim nedefinisani strah od samostalne voznje i sve unapred pripremim.
Tacka A –Dedinje
Tacka B- Novi Beograd.
Dakle, prvo treba proci kruzni tok kod zgrade Pinka, spustiti se Bulevarom Mira,uci u Kneza Milosa, na vreme se prestojiti u desnu traku ,jer se treba ukljuciti na gazelu. Valjda ce me neko propustiti, mahacu kroz prozor da stanu da prodjem. Zensko sam, sigurno ce neko stati. Ako se nista od toga ne desi, stajacu dok se skroz ne rascisti, pa onda lagano u prvu i pravac tacka B. (vec sam unapred javila, da mozda danas necu doci na posao).
08:11 Palim masinu, vezujem se, spustam rucnu i wau,krecem. Pa ovo i nije tako lose, jeziva guzva im ne dozvoljava da mi trube zbog spore voznje!
Uspela sam, prosla sam kruzni tok! Kako sam samo ponosna na sebe. Bulevar Mira,nizbrdo, milina. Svi idemo jadan iza drugog i lepo nam je-imamo svoja kola, imamo svoj posao, a to je sto je guzva samo govori da mnogo ljudi ima posao. Sjajno! I to sto jedna traka zatvorena zbog radova samo govori da nam sredjuju puteve. Fantasticno!
Divan dan.
Nisam prosla 10 metara kad se desilo nesto sasvim neocekivano.
Sve sam uradila kako treba, ali je kvacilo iz meni nepoznatog razloga ostalo u podu!!!Svi trube, vriste, psuju, a ja onako u sve stiklama izlazim i otvaram haubu.Jedino sto znam je da sipam vodu, pa cemo krenuti od toga.
Pojavljuje se niodkuda sluzbeno lice koje izdaje naredjenje da sklonim vozilo.
“Hocu,hocu nema problema, ali ne znam kako. Znate ,gospodine milicajac, ostao mi je kuplung u podu. (podizem nivo razgovora)”
“Sta god bilo, morate pomeriti auto”.
“Evo Vama kljucevi,pa Vi ako znate samo napred”.
Sta ce mucenik, sad trube i njemu, i njega psuju.
“Odveze” on moj auto iz snova.
“Beo Taxi izvolite.”
“Jedno vozilo, molim.”
“Vasa pozicija?”
“Pa znate, ovde nema zgrada, ne vidim broj,sa leve strane livada, sa desne park…Ja sam tamo znate, gde je neka budala blokirala saobracaj sa belim yugom.”
“Znam, znam, vozilo 359 za 3 minuta.”
“Hvala.”

Neko je pomenuo ravnopravnost medju polovima?

Dajem svoj doprinos toj vekovnoj borbi.
U to ime otvaram blog.
Od danas pisacu o "nama" zanimljivim temama, sto nikako ne znaci da njegove nisu zanimljive, ali je ugao druagiciji.
Za sve one iz drugog ugla ili ti, za drustvo u cosku...


U potpisu NJEGOVA RAVNOPRAVNA ZENA